Umemo li mi da pametno koristimo etno tradiciju?

U brojnim prirodnim potencijalima koje naša zemlja ima, a koje ne koristi dovoljno i mudro, svakako je i onaj koji se odnosi na lekovito bilje. Jedna od najdužih ovdašnjih tradicija, tradicija biljoberstva ili travarstva, ogroman je privredni potencijal ove zemlje, i to ne samo u svrhe prevencije i lečenja, nego i u svrhe etno tj eko-turizma.

Kada je o našoj tradiciji reč, onda se o biljoberstvu, tj. o travarima, mora govoriti sa posebnim poštovanjem. Sa uvažavanjem. Jer su narodni lekari, oni koji su i kod ljutih rana, ali i kod raznih boleščina, neretko umeli pronaći odgovarajući lek, za tim lekom nesumnjivo najčešće oduvek i hodili tamo gde ih je (istančani) njuh vodio. A vodio ih je, naravno, cilju gde je taj lek najviše mirisao – na najmirisnije planinske livade i proplanke.
Nekada se o ovoj temi govorilo kao o narodnom vidarstvu, neki i dan-danas koriste isključivo pojam travarstva, dok se savremeni stručnjaci najradije služe pojmom fitoterapije, tj. lečenja biljem. Svejedno, kako god je zvali, ova tema bi trebalo da bude predmet neprestanog proučavanja i unapređenja, u pogledu čuvanja ogromnog blaga koje su nam ostavili tradicionalni vidari, travari, biljoberi.

Bliska a tako različita prošlost

Ne tako davno, pre samo nekoliko stotina godina, uz tada sasvim uobičajene magijske čini, koje su primenjivali lokalni vračevi i vračare, travarski postupci su bili jedini od kojih se očekivalo da bolesnome donesu ozdravljenje. Potom su i magijske (manja šteta!) i travarske čini (šteta, baš!), bile primorane da svoje mesto u narodu sve više ustupaju farmaceutskim, ali se tradicija lečenja biljem ipak održala. Delom i u okrilju škole savremene medicine, ali pre svega preko narodnih travara, koji su prenoseći svoje znanje s kolena na koleno, omogućili da ono u neprekinutom nizu delanja preživi sve do današnjih dana. Kada ih je, pod pojmom tradicionalne medicine, i naše Ministarstvo zdravlja, zvanično priznalo kao posebnu metodu – metodu fitoterapije.
Dakle, ova tradicija, etno-tradicija, jedna je od retkih naših tradicija koje su se očuvale, održale, pa čak i razvile u okrilju jedinstvene etno-kulture.

Svečanosti Sv.Jovana Biljobera

Sv.Jovan Biljober spada među retke ovdašnje svece kad nije na redu samo (uglavnom novotradicionalno) neumereno krkanje, nego ima i prepoznatljiv, vrlo nesvakidašnji, bogat sadržaj. Pa se tako npr, u sokobanjskom kraju, već četrnaestu godinu zaredom, upravo ovom svecu u čast, ali i narodnoj tradiciji u slavu, u prvoj polovini jula odigravaju – biljarske, ili još bolje rečeno biljoberske svečanosti.
Zaslužan za razvoj i unapređenje ove tradicije, makar kad je o sokobanjskim Svečanostima Sv.Jovana Biljobera reč, jeste njihov osnivač i glavni organizator, direktor sokobanjskog preduzeća za otkup i preradu lekovitog bilja i proizvodnju čajeva “Adonis” gdin Nebojša Stanojević. Ovaj nesuđeni inženjer šumarstva već na fakultetu je toliko zavoleo lekovito bilje da mu se potpuno posvetio, a ova nadasve iskrena ljubav i dan-danas traje nesmanjenim intenzitetom.
Tradicionalne ivanjdanske tj. jovanjdanske Svečanosti Sv.Jovana Biljobera traju po 5-6 dana. U sklopu ovih svečanosti organizuju se i različiti seminari, teorijski i praktični, bira se najlepši venac od cveća, konkurs za najlepšu pesmu o lekovitom bilju, organiyuje vesela Biljna parada, a tu je, kao kruna svečanosti i izbor – princeze Biljarice,  „U okviru svečanosti jedan dan ljubitelje lekovitog bilja i prirode vodimo na Rtanj, drugi dan na Ozren. Vodimo ih i do vrlo atraktivne Sesalačke pećine. Među učesnicima planinarenja je mnogo sveta, ne samo iz Srbije, dolaze i profesori farmaceutskog, poljoprivrednog i drugih srodnih fakulteta iz Beograda i Novog Sada“, radosno opisuje ovu manifestaciju gdin Nebojša.

Ekološka opština Soko Banja

Planine koje okružuju Sokobanju, Rtanj, Ozren, Slemen i Bukovik, najbogatije su lekobiljem ne samo u Srbiji, nego i šire. Zato je ovde branje lekovitog bilja veoma važna tradicija. Statistike su u tom pogledu jasne: najmanje 80% lekovitog bilja koje se otkupi u Srbiji potiče sa ovih planina, i iz sokobanjske kotline.
Naravno, to ne znači da svako, kada mu padne na pamet, i kako god, sada treba da pohita u sokobanjske planine i – odere livade.
Ovde je potrebno mnogo reda i stručnosti. Reda, jer se nestručnim i nesavesnim branjem može iskoreniti svo to neprocenjivo biljno blago. Dakle, hitno je potrebno donošenje zakonskih regulativa, kao i formiranje ekološke policije, koja bi patrolirala, i te regulative primenjivala na terenu. A stručnosti, jer je i mešanje pojmova, tj. neznanje u biljoberstvu, neproduktivno, ali i opasno.
„Postoje npr. tri vrste hajdučke trave. Jedna je dobra za čaj, druga za etarska ulja, a treća je bezvredna. A sve to neškolovani berači ne znaju. Potrebno je da država svojim programima zaštiti one koji to rade po propisima od onih koji to ne rade“, apeluje gdin Stanojević.
Sokobanja je, inače, još u rimsko doba bila poznata po lekovitim izvorima i još lekovitijem bilju. U sokobanjskoj kotlini, ekološkoj oazi bez zagađivača (Soko Banja je i zvanično proglašena ekološkom opštinom), može se na vrlo jednostavan način uzgajati organsko lekovito bilje. Dakle, bez upotrebe veštačkih đubriva i drugih toksilnih sredstava. Što je, tvrdi naš sagovornik, gdin Stanojević – vrlo, vrlo isplativo. Čak nam je pomenuo domaćine koji su se sa uzgoja žitarica preorijentisali na uzgoj lekovitog bilja i za vrlo kratko vreme shvatili o kakvim je prednostima reč.
Posebna je priča potencijal sokobanjskog etno i eko-turizma, koji se itekako uklapa u tradiciju opisanih svečanosti, a uz njihovo nadopunjavanje i širenje na druge datume i termine u toku proleća i leta, mogao bi da ovoj ne baš tako bogatoj opštini, pa i celoj istočnoj Srbiji, donese poprilično dobiti.
Na Zapadu je eko turizam u trendu. Interesovanje onih koji bi da (aktivno) odmaraju u zelenim livadsko-šumskim oazama, pa još i da za to ne plate mnogo, sve je veće i veće. Zašto takvih turista kod nas nema u većem broju? Šta mislite?
Na primer, da li je, osim organizovanja lepih manifestacija, kao što su Svečanosti Sv.Jovana Biljobera, učiniti i neke dodatne napore? Pre svega, da li je potrebno uraditi dobre i realne marketing planove, da turisti sa Zapada uopšte saznaju za ono što im se ovde nudi? A potom te marketing planove i ostvariti. Drugo, nešto skuplje, ali podjednako važno, jeste ono što činile i što ubrzano čine naše komšije na zapadnim granicama: popraviti puteve. Bez toga nema ni „e“ ni „t“ od (eko) turizma, to je valjda bar svima jasno!

Snaga rtanjskog čaja

Prim.dr Ranđel Petrović, naš veliki borac za primenu prirodnih sredstava u opštoj pripremi sportista, izveo je jedan eksperiment. Odbojkašice beogradske „Crvene zvezde“ održale su tronedeljne pripreme, uz svakodnevne treninge ukupnog trajanja pet sati. I sve je to prošlo bez ikakvih dodatnih lekovitih sredstava osim rtanjskog čaja i mineralne vode „Mivela“. Uz fascinantan rezultat: nijedan zdravstveni problem, uz vrhunsku pripremljenost!!!

Gdin Nebojša Stanojević je do sada uradio veoma mnogo na polju promocije tradicije biljoberstva i zaštite prirode, suosnivač je i drugih manifestacija, kao što su Festivali čaja u Nišu i Sarajevu… a dobitnik je i velikog broja sajamskih, festivalskih i društvenih priznanja za sakupljanje i preradu lekovitog bilja, za koja kaže da su mu sva podjednako draga.
Gdin Stanojević je predsednik dva udruženja, domaćeg „Udruženja za lekovito bilje Srbije dr Jovan Tucakov“ (osnovano 1996.), i Međunarodnog udruženja biljobera, uzgajivača i prerađivača lekovitog bilja i šumskih plodova (osnovano 1998.).
A za one koji ne pojmove Adonisa i lekovitog bilja, tumačenje daje upravo gdin Stanojević: “Adonis je, kažu stare knjige, bio najlepši mladić svog vremena, oko kojeg su se otimale mnoge dame, pa čak i boginja lepote Afrodita. Adonis je inače i starogrčki bog vegetacije, kojem je Zevs namenio da živi nad zemljom od proleća do jeseni, a pod zemljom u jesen i zimu. Bog Adonis, koji samoniklo bilje čuva hiljadama godina, moja je životna inspiracija.”

Dobar putokaz

U podnožju Rtnja, na Sv.Jovana, narodno veselje. Pod tri šatora, tri muzike. Novokomponovana, pod dva. Trubači pod jednim. Svi stranci, njih desetak, (hvala Goranu Bregoviću) pod trubačkim šatorom su. Đuskaju, snimaju trubače svojim amaterskim kamerama, nasmejani od uva do uva… Orkestar velemajstora trube iz Zaječara Ace Trandafilovića svima pokreće krv u venama. Treba li dalje, kad je reč o onom što prosečnom stranom turistu treba ponuditi kao vrlo ovdašnju turističku zabavu?

Naša istinska etno-hrana

Svako voli da kad ode na odmor proba neko novo jelo, tradicionlno, lokalno… Pa još kad je zaista prirodno ukusno. A mi možemo ponuditi obilje tradicionalnih jela, ne samo na bazi mesa i krompira, kako to inače činimo, nego, još više, i od žitarica i povrća, što je na Zapadu takođe u sve većoj potražnji. Naša sočna zeljanica, kačamak sa jogurtom i sezonskom salatom, kozji mlečni proizvodi, pasulj prebranac obogaćen šargarepom i peršunom, integralne pogače sa semenkama… sve su to jela koja svojim ukusima, ali i bogatstvom sadržaj mogu da zadovolje i najveće gurmane. Potrebno je samo dati im odgovarajuću promociju.

Na pratećem sajmu svoje preparate na bazi lekovitog bilja izlagalo je petnaestak izlagača.

Soko banja apartmani

Sokobanja apartmani

Apartmani Soko banja

Apartmani Sokobanja

Statistički podaci za opštinu Sokobanja

Opšti podaci

Ukupno stanovnika Površina (km2) Polj.površ. (%) Broj naselja Broj kat. opšt. 21948 525 58.0% 25 24

Nacije

% Srba i Crnogoraca % Albanaca % Mađara % Muslimana Srbi Crnogorci Jugosloveni Albanci Mađari Muslimani Romi Hrvati Slovaci Rumuni ostali 96.37% 0.47% 0.03% 0.14% 21000 151 284 104 7 31 140 30 4 4 193

Religije

pravoslav. islam. judaist. katol. protest. proorijent. drugi neopred. ateist nepozn. ver. 21319 127 0 96 13 0 0 0 71 322

Školska sprema

Svega vis.spr. Doktori Magistri Ostali vis. VSS SSS Niža sprema (ukupno) NS VKV KV PKV NKV 282 0 1 281 251 1005 2702 99 114 1183 538 768

Starost

st. do 7 st. 7-14 %<15 st. 15-27 st. 27-60 %>60 60 i više 1395 1736 14.27% 3006 9553 28.51% 6258

Radno sposobni

st. radno spos. muško(15-64) žensko(15-59) žensko(15-49) 12639 6722 5917 4682

Stopa zaposlenosti

Ukupno zap. % zapos.od stanovn.>15 4240 22.53%

Struktura zaposlenosti

Uk. zaposl. % žena Društ. sekt. Ind. i rud. Polj. i ribar. Šumarstvo Vodoprivreda Gradevin. Saobr. i veze Trgovina Ug. i turiz. Stamb. komun. Fin.teh. posl.usl. Obr. i kult. Zdr. i soc.z. DPZ i DPO Individ. sekt. 4369 38.1% 4112 1250 90 92 0 92 311 732 242 72 80 219 680 177 257

Izbeglice

Izbeg.uk. Izb. žene do 1.07.95. 1.08.-1.12.95. do 14 god 15-27 28-64 preko 64 nepoznato 319 169 145 174 54 44 140 62 19

Poljoprivredno stanovništvo

polj. stanovn. aktivno muško akt. izdržavano muško izdr. 7912 6402 2785 1510 572

Društveni proizvod

Društv. proiz. Amortizacija Nar. dohodak Neto zarade Višak proizv. Neto zarade % Višak proiz. % 20496 4509 15987 8359 7628 52.3% 47.7%

Nacionalni dohodak

ND ukupno ND Društ. svoj. ND Priv. svoj. ND Zadr. svoj. ND Meš. svoj. ND Industrija ND Poljopriv. ND Priv. svoj. ND Gradev. ND Trgovina ND Ugostitelj. ND Ostalo 31197 13029 16503 15 1650 9171 13108 12693 2180 3460 1385 1893

Poljoprivredno zemljište

Uk.polj.povr. Uk. or. i njive Žita Ind. bilje Povr. bilje St. krm. bilje Vocnjaci Vinogradi Livade Pašnjaci Ribnj.trst.bare 30422 13377 8010 45 1291 3756 988 287 5543 10227 0

AOS

AOS ukupno Indust. i rud. Polj. i ribar. Šumarstvo Vodoprivr. Gradevin. Saob. i veze Trgovina Ugostitelj. AOS Ostalo 147780 75503 1948 5 0 1055 13079 15811 32805 7574

Sokobanja ( www.soko-banja.org ) is a large health centre and a famous spa. Its thermal springs have been known for their healing abilities since the Romans. What makes Sokobanja attractive are its thermal and mineral water, ideal height above the sea level, mild continental climate, fresh, oxygen-abundant mountain air, beautiful untouched natural environment. It is a renown tourist centre with the tradition of organised tourism longer than 170 years. Natural medicinal factors of the spa are thermal and mineral springs whose temperature ranges from 28degC (Banjica) to 45.5degC (Park), radon gas with good ionization, fresh mountain air with no pollution and very mild continental climate. There are seven hotels in the spa: „Sunce”, “Moravica”, “Zdravljak”, “Turist” and a natural rehabilitation centre „Banjica“. There are many medical facilities, hospitals and specialized hospitals. Apart from having state-of-the-art medical diagnosis, treatment and rehabilitation equipment, Sokobanja has thermal water, pools, gyms, sport halls, tennis and futsal courts.

http://www.soko-banja.org
http://www.apartmani.soko-banja.org/
http://soko-banja.org
http://apartmani.soko-banja.org
http://www.apartmani-sokobanja.net
http://www.sokobanja-apartmani.net
http://www.apartmani-sokobanja.co.cc/
http://www.sokobanja-apartmani.co.cc/
http://www.sokobanja.co.cc/
http://www.soko-banja.co.cc/
http://www.sokobanja-smestaj.co.cc
http://www.smestaj-sokobanja.co.cc
http://apartmanisokobanja.wordpress.com/
http://sokobanja.wordpress.com/